Po­li­tič­ka 2016. go­di­na je obi­lje­že­na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma i pra­te­ćim do­ga­đa­ji­ma pro­ce­si­ma – pro­te­sti De­mo­krat­skog fron­ta, po­dr­ška Po­zi­tiv­ne DPS-u, pre­la­zak SDP-a u opo­zi­ci­ju, par­la­men­tar­ni di­ja­log, pre­la­zna vla­da, ta­ko­zva­ni po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra, tre­će po­vla­če­nje Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i ime­no­va­nje Du­ška Mar­ko­vi­ća za pred­sjed­ni­ka vla­de, kazao je, su­mi­ra­ju­ći de­ša­va­nja na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne Go­re u raz­go­vo­ru za „Dan” Ste­vo Muk, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va.
– Ov­dje na­ro­či­to tre­ba ima­ti u vi­du da se u uslo­vi­ma za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra ni­je, osim pre­la­zne vla­de i kon­tro­lo­ra, ni­šta pro­mi­je­ni­lo od ok­to­bar­skih pro­te­sta 2015. do ok­to­bra 2016. go­di­ne. Pa, ipak, sve su opo­zi­ci­o­ne stran­ke iza­šle na iz­bo­re. Ta­ko­đe, iz­bor­ni pro­ces je po­tvr­dio da je re­per­to­ar DPS-a bes­kra­jan, a da mu od­bram­be­ni me­ha­ni­zmi opo­zi­ci­je ni­je­su do­ra­sli. Na­vod­ni dr­žav­ni udar ni­je do­bio sud­ski epi­log ni go­to­vo tri mje­se­ca na­kon iz­bo­ra. Po­sle­di­ce afe­re „dr­žav­ni udar “su dra­ma­ti­čan pad po­vje­re­nja u rad Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva i ogra­ni­ča­va­nje nje­go­vih mo­guć­no­sti da pru­ži odr­ži­ve re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je – ka­že Muk.
Ka­ko je do­dao, tri mje­se­ca su ak­tu­el­ne op­tu­žbe tu­ži­la­štva na ra­čun po­li­tič­ke gru­pa­ci­je ko­ja je do­bi­la po­dr­šku po­lo­vi­ne opo­zi­ci­o­nih bi­ra­ča i če­tvr­ti­ne ukup­nog bro­ja gra­đa­na sa pra­vom gla­sa. Is­ti­če da se pro­tiv iste po­li­tič­ke gru­pa­ci­je još vo­de po­no­vlje­ni sud­ski pro­ce­si za slič­na dje­la iz ok­to­bra.
– Dok se ovi pro­ce­si vje­ro­do­stoj­no ne do­ve­du do kra­ja i utvr­di pu­na in­sti­tu­ci­o­nal­na isti­na te­ško se mo­že vo­di­ti po­li­tič­ki di­ja­log vla­sti i opo­zi­ci­je – upo­zo­ra­va Muk.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ras­po­red po­li­tič­kih sna­ga, na­vo­di da na kra­ju ima­mo isto što i na po­čet­ku – vlast DPS-a i tra­di­ci­o­nal­nih part­ne­ra, a sa dru­ge stra­ne opo­zi­ci­ju u ne­što iz­mi­je­nje­nom sa­sta­vu, sa ne­što ve­ćom sna­gom i po­dr­škom bi­ra­ča, ali ne­do­volj­nom za for­mi­ra­nje vla­sti.
– Po­bje­da opo­zi­ci­je u zbir­nom bro­ju man­da­ta na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Bu­dvi i Ko­to­ru po­ka­za­la je još jed­nom, da osim što je po­bje­da opo­zi­ci­je mo­gu­ća i na ovim i ova­kvim iz­bo­ri­ma i pod ovim i ova­kvim iz­bor­nim uslo­vi­ma, pro­ces na­kon iz­bo­ra mo­že bi­ti još te­ži. Na­i­me, ni go­to­vo tri mje­se­ca na­kon iz­bo­ra, vlast u Ko­to­ru i Bu­dvi ni­je for­mi­ra­na, iako su po­sled­nje vi­je­sti iz Bu­dve do­bre po bu­duć­nost „opo­zi­ci­o­nog” vr­še­nja vla­sti u tom gra­du – sma­tra Muk.
Po­li­tič­ka 2017. go­di­na će, po nje­go­voj ocje­ni, bi­ti obi­lje­že­na na­sli­je­đe­nim ja­zom iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je, po­ku­ša­jem Vla­de da odr­ži so­ci­jal­ni mir, a isto­vre­me­no da do­vr­ši pro­ces učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO.
– Stra­te­gi­ja vla­sti će bi­ti bez­u­slov­no uvla­če­nje po­lo­vi­ne opo­zi­ci­je u par­la­ment i ako je mo­gu­će, di­je­la opo­zi­ci­je u Vla­du, kao i po­ku­ša­ji da se opo­zi­ci­ja po­di­je­li u od­no­su na ok­to­bar­ske iz­bo­re i pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. Na ne­sre­ću, to im ne­će bi­ti te­ško jer je sa­ma opo­zi­ci­ja po­di­je­lje­na i po­sva­đa­na, a pro­ces do­go­va­ra­nja joj iona­ko ide te­ško i bol­no, sa če­sto jed­nim ko­ra­kom na­pri­jed, na­kon ko­jih sli­je­de dva ko­ra­ka una­zad. Već iz­bo­ri u Nik­ši­ću će po­ka­za­ti da li je opo­zi­ci­ja spo­sob­na da su­štin­ski ode ko­rak da­lje od ono­ga što su na­sli­je­đe­ni od­no­si i obra­sci dje­lo­va­nja – pod­vu­kao je Muk.
Opo­zi­ci­ji će, ka­ko je za­klju­čio, bi­ti po­treb­no sa­zna­nje da sa­mo za­jed­no mo­gu ne­što da ura­de, a da mo­ra­ju sa­ču­va­ti slo­bo­du i pra­vo da se raz­li­ku­ju oko krup­nih po­li­tič­kih i iden­ti­tet­skih pi­ta­nja.V.R.


Ko­rup­ci­ja „je­de” eko­nom­sko bo­gat­stvo

U eko­nom­skom i so­ci­jal­nom di­je­lu, ka­ko je ka­zao Ste­vo Muk, Cr­na Go­ra će, na­ža­lost, na­sta­vi­ti da se da­vi iz­me­đu ko­rum­pi­ra­nog re­ži­ma i so­ci­jal­no-eko­nom­skog po­pu­li­zma opo­zi­ci­je.
– Eko­nom­sko bo­gat­stvo ko­je iona­ko te­ško uspi­je­va­mo da pro­iz­ve­de­mo u ovim, pri­lič­no ogra­ni­če­nim ko­li­či­na­ma, iz­je­da­ju ko­rup­ci­ja, ne­ra­ci­o­nal­no ras­po­la­ga­nje bu­dže­tom i neo­gra­ni­če­no za­po­šlja­va­nje u jav­nom sek­to­ru, ne­ra­ci­o­nal­na so­ci­jal­na da­va­nja, ne­do­sta­tak vi­zi­je raz­vo­ja pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la – is­ta­kao je on.
Ka­ko je do­dao, gran­di­o­zni pro­jek­ti ko­je vlast pro­mo­vi­še i po­dr­ža­va, oči­gled­no ne mo­gu da an­ga­žu­ju ni od­go­va­ra­ju­ći obim do­ma­ćih pri­vred­nih su­bje­ka­ta, ni­ti do­ma­će rad­ne sna­ge.